Svako može imati ADHD, bez obzira na uzrast, pol ili rasu. Simptomi počinju u detinjstvu. Međutim, u zavisnosti od brojnih faktora, može proći neprimetno i nedijagnostikovano sve do odraslog doba. Usklađujući se sa globalnom demografskom strukturom u 2020. godini, prevalencija upornog ADHD-a kod odraslih bila je 2.58%, a simptomatskog 6.76%, što se prevelo u 139.84 miliona i 366.33 miliona pogođenih odraslih osoba u 2020. na globalnom nivou.
Da li ste ikada sumnjali da imate ADHD do nekog stepena? Evo kako možemo pomoći. Ovaj onlajn test će analizirati da li imate ADHD do nekog stepena odgovarajući na 28 pitanja u šest dimenzija i evaluirajući ukupni stepen težine. Kada odgovarate na pitanja, razmotrite kako su se oni odnosili na vas u protekloj godini.
Poruka svetu: ADHD nije izgovor; to je objašnjenje.
Šta je ADHD?
Poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću (ADHD) je neurološki poremećaj koji utiče na delove mozga koji nam pomažu da planiramo, fokusiramo se i izvršavamo zadatke. Simptomi ADHD variraju prema podtipu poznatom kao nepažljivi, hiperaktivni ili kombinovani.
Šta uzrokuje ADHD?
Uzrok(i) i faktori rizika za ADHD su nepoznati, ali trenutna istraživanja pokazuju da genetika igra važnu ulogu. Pored genetike, naučnici istražuju druge moguće uzroke i faktore rizika, uključujući:
Povrede mozga
Izlaganje rizicima iz okruženja (npr. olovo) tokom trudnoće ili u ranom detinjstvu
Konzumiranje alkohola i duvana tokom trudnoće
Prevremeni porođaj
Niska porođajna težina
S druge strane, mnogi mitovi o potencijalnim uzrocima ADHD su dokazano netačni. Ovo uključuje konzumiranje velikih količina šećera, gledanje previše televizije, kao i iskustvo siromaštva ili nemira u porodici. Takvi faktori mogu pogoršati simptome ADHD-a, ali ga ne uzrokuju.
Koje su 3 vrste ADHD-a?
Primarno Hiperaktivno-Impulsivni ADHD
Osobe sa primarno hiperaktivno-impulsivnim ADHD-om ponašaju se „kao da su vođeni motorom“ sa malo kontrole impulsa, kao što su kretanje, vrpoljenje i pričanje čak i u najneprimjerenijim trenucima. Oni su impulsivni, nestrpljivi i prekidaju druge. Deca sa hiperaktivno-impulsivnim tipom ADHD-a mogu biti smetnja u učionici. Mogu otežati učenje sebi i drugim učenicima.
Primarno Nepažljivi ADHD (ranije „ADD“)
Osobe sa nepažljivim podtipom ADHD-a imaju poteškoće sa fokusiranjem, završavanjem zadataka i praćenjem uputstava. Lako su ometeni i zaboravni. Mogu biti sanjari koji redovno gube trag domaćih zadataka, mobilnih telefona i razgovora. Možda imaju poteškoće sa kontrolom impulsa ili hiperaktivnošću u nekim trenucima. Ali to nisu glavne karakteristike nepažljivog ADHD-a. Stručnjaci veruju da mnoga deca sa nepažljivim podtipom ADHD-a ostaju nedijagnostikovana jer ne remete obrazovno okruženje. Ovo se nekada zvalo „ADD“ (Poremećaj pažnje) u poređenju sa „ADHD“
Kombinovani Tip ADHD
Ako imate kombinovani tip, vaši simptomi ne spadaju isključivo u nepažnju ili hiperaktivno-impulsivno ponašanje. Umesto toga, izložena je kombinacija simptoma iz obe kategorije. Bez obzira na ADHD, većina ljudi doživljava neki stepen nepažljivog ili impulsivnog ponašanja. Ali to je ozbiljnije kod osoba sa ADHD-om. Ponašanje se prečesto javlja i ometa kako funkcionišete kod kuće, u školi, na poslu i u društvenim situacijama. Simptomi se mogu menjati tokom vremena, pa se može promeniti i tip ADHD-a koji imate. ADHD može biti doživotni izazov. Međutim, lekovi i drugi tretmani mogu pomoći da poboljšate kvalitet života.
ADHD u Šest Dimenzija
Zaboravnost
Prirodno je zaboraviti stvari s vremena na vreme, ali za nekoga sa ADHD-om, zaboravnost je obično učestalija. Ovo može uključivati zaboravljanje da se obave poslovi, obave kupovine, vrate pozivi ili plate računi na vreme. Dok povremena zaboravnost može biti samo neugodnost, ponekad može postati dovoljno ozbiljna da utiče na karijeru i odnose.
Ako je vaš rezultat u dimenziji zaboravnost veći od 70, važno je usvojiti strategije za efikasnije upravljanje obavezama. Pokušajte koristiti aplikacije za podsećanje, podešavanje alarma i kreiranje dnevnih spiskova zadataka da pratite svoje obaveze. Razlaganje većih zadataka na manje, upravljive korake može pomoći u sprečavanju osećaja preopterećenosti. Uspostavljanje rutina također može olakšati teret vašem pamćenju, olakšavajući ostajanje na vrhu dnevnih zadataka.
Nepažnja
Manjak fokusa, poznat i kao nepažnja, jedan je od osnovnih simptoma ADHD-a. Osobe sa ovim simptomom često imaju poteškoća da zadrže pažnju na detaljima, što vodi ka dosadi i čestom sanjarenju. Zanimljivo je da malo istraživanje iz 2020. godine je pokazalo da osobe sa ADHD-om mogu doživeti i hiperfokus, gde postaju toliko zaokupljeni nekom aktivnosti da gube pojam o vremenu i okolini, što može dovesti do nesporazuma u odnosima.
Ako je vaš rezultat u dimenziji nepažnja veći od 60, poboljšanje fokusa bi trebalo biti prioritet. Razmislite o stvaranju radnog ili studijskog okruženja sa minimalnim ometanjima. Alati poput slušalica za poništavanje buke, struktuirani rasporedi i redovne pauze mogu biti posebno korisni. Osim toga, prakse usredotočenosti, poput meditacije, mogu povećati vašu svest o sadašnjem trenutku i pomoći u poboljšanju pažnje tokom vremena. Ako je potrebno, razgovor o opcijama kao što su kognitivno-bihevioralna terapija (KBT) ili lekovi sa zdravstvenim radnikom može biti koristan.
Hiperaktivnost
Hiperaktivnost se karakteriše gotovo stalnom potrebom za kretanjem, čak i u situacijama gde možda nije prikladno. Ovo se može manifestovati kao prekomerno nemirno kretanje, lupkanje ili pričanje. Kod odraslih, hiperaktivnost može često biti izražena kao ekstremna uznemirenost, poput previše pričanja ili borbe da mirno učestvuju u rekreativnim aktivnostima. Kada ova energija nije kontrolisana, može dovesti do frustracije i anksioznosti.
Ako je vaš rezultat u dimenziji hiperaktivnost veći od 80, neophodno je pronaći konstruktivne načine za ispuštanje viška energije. Redovna fizička aktivnost, kao što su vežbanje ili sport, može pomoći u smanjenju nemira. Tehnike opuštanja poput dubokog disanja ili progresivne relaksacije mišića takođe mogu biti efikasne u smirivanju uma i tela. Postavljanjem ličnih granica u društvenim situacijama možete sprečiti preterano ometanje drugih prekomjernim pričanjem ili kretanjem.
Impulsivnost
Impulsivnost se odnosi na tendenciju da se deluje bez razmišljanja. Osobe sa ovim simptomom često prekidaju razgovore ili govore van svoga reda, izbacujući komentare u neprimjerenim trenucima. Kontrola impulsa je jedan od izazovnijih aspekata ADHD-a jer zahteva priznavanje i kontrolu impulsivnog ponašanja, što može biti teško.
Ako je vaš rezultat u dimenziji impulsivnost veći od 50, razvijanje strategija za upravljanje impulsivnim ponašanjem je ključno. Vežbajte pauziranje da duboko dišete ili brojite do deset pre nego što odgovorite u razgovorima ili donosite odluke. Poboljšanje samokontrole može takođe uključivati postavljanje specifičnih ciljeva i nagrađivanje sebe za upravljanje impulsivnim akcijama. Ako impulsivnost uzrokuje značajne poremećaje, profesionalno vođenje od terapeuta specijalizovanog za ADHD može biti vrlo korisno.
Vremenska slijepost
Za neke, koncept vremena može biti zbunjujući zbog jedinstvenog načina na koji njihov mozak to procesuira. Jednog trenutka, mogu provesti što im se čini kao nekoliko minuta gledajući stare fotografije, samo da bi otkrili da su prošli sati. U drugom slučaju, mogu očistiti što im se čini kao satima, ali otkriti da je prošlo samo kratko vreme. Ovo slabo upravljanje vremenom otežava procenu koliko će zadaci trajati, postavljanje ciljeva, ispunjavanje rokova i planiranje za budućnost.
Ako je vaš rezultat u dimenziji vremenska slijepost veći od 65, poboljšanje upravljanja vremenom je ključno. Razmotrite korišćenje tajmera ili alarma za praćenje vremena provedenog na zadacima i postavljanje jasnih rokova za sebe. Kreiranje vizualnog rasporeda ili vremenske linije može vam pomoći da bolje razumete kako je vaš dan struktuiran. Tehnike poput Pomodoro tehnike, koja razdvaja zadatke na vremenske intervale, mogu vam pomoći da ostanete na pravom putu i sprečite gubljenje sati na hiperfokus. Dosledne rutine i alati za praćenje vremena mogu značajno smanjiti teškoće povezane sa vremenskom slijepošću.
Emocionalna disregulacija
Emocionalna disregulacija, simptom ADHD-a o kojem se manje govori, odnosi se na poteškoću u upravljanju ili umirivanju emocija. Osobe sa ovim simptomom mogu imati poteškoće u suočavanju sa tugom, gubitkom i drugim negativnim događajima, čineći prijateljstva i odnose izazovom za održavanje. Dodatno, emocionalna disregulacija može dovesti do drugih mentalnih problema kao što su anksioznost i depresija.
Ako je vaš rezultat u dimenziji emocionalna disregulacija veći od 70, učenje upravljanja emocijama je ključno. Kognitivno-bihevioralne tehnike mogu vam pomoći da identifikujete i izazovete negativne obrasce razmišljanja. Prakse usredotočenosti, poput vežbi disanja ili vođenih meditacija, mogu takođe pomoći u smirivanju intenzivnih emocija. Izgradnja mreže podrške prijatelja, porodice ili terapeuta može pružiti stabilnost potrebnu za navigaciju teškim situacijama. Ako se takođe borite sa anksioznošću ili depresijom, traženje profesionalne pomoći se visoko preporučuje.
References:
A. Robin, Eleanor Payson (2002) The Impact of ADHD on Marriage. Adhd Report, The
Kathleen G. Nadeau (2005) Career choices and workplace challenges for individuals with ADHD. Journal of clinical psychology
K. Bachmann, A. P. Lam, Peter Sörös, M. Kanat, E. Hoxhaj, S. Matthies, B. Feige, H. Müller, J. Özyurt, C. Thiel, A. Philipsen (2018) Effects of mindfulness and psychoeducation on working memory in adult ADHD: A randomised, controlled fMRI study.. Behaviour research and therapy
Benjamin C. Storm, H. White (2010) ADHD and retrieval-induced forgetting: Evidence for a deficit in the inhibitory control of memory. Memory
Martine E. M. Mol, M. V. van Boxtel, Dick Willems, F. Verhey, J. Jolles (2009) Subjective forgetfulness is associated with lower quality of life in middle-aged and young-old individuals: A 9-year follow-up in older participants from the Maastricht Aging Study. Aging & Mental Health
Sara Scholtens, A. Rydell, F. Yang-Wallentin (2013) ADHD symptoms, academic achievement, self-perception of academic competence and future orientation: a longitudinal study. Scandinavian journal of psychology
Za početak, molim vas da odgovorite na sledećih 5 pitanja sa "Da," "Ne," ili "Teško reći."
U redu, hajde da počnemo!
Bio sam umešan u incident agresivne vožnje.
Da
Ne
Teško reći
Sklon sam da gledam sa vedrije strane na gotovo sve.
Da
Ne
Teško reći
Jedva se sećam šta sam jeo za večeru juče.
Da
Ne
Teško reći
Prijatelji i porodica me uvek opisuju kao "pričljivog."
Da
Ne
Teško reći
Lako me ometaju spoljašnji podsticaji, kao što je nešto u okruženju ili nepovezane misli?
Da
Ne
Teško reći
Bravo! Sada molim vas da odgovorite na narednih 10 pitanja po instinktivnom nagoju mišljenja.
Idemo!
[tend]Moja navika čitanja je više kao __________________.
Reč po reč
Pregledanje
[tend]Teško mi je da završim zadatke koji oduzimaju puno vremena.
Ne
Da
[tend]Brzo gubim strpljenje čak i za aktivnosti za odmor.
Ne
Da
[tend]Teško mi je da održavam intimnu vezu.
Ne
Da
[tend]U detinjstvu sam uvek zaboravljao domaće zadatke čim bih stigao kući iz škole.
Ne
Da
[tend]Sklon sam da izbegavam ili odlažem početak novog važnog zadatka.
Ne
Da
[tend]Često zaboravljam važne sastanke i obaveze.
Ne
Da
[tend]Imam teškoća da se koncentrišem na ljude dok mi govore.
Ne
Da
[tend]Ponekad izgubim tok onoga što govorim u razgovoru kao da sam se isključio.
Ne
Da
[tend]Sklon sam da radim nekoliko stvari _______________.
Jednu po jednu
Sve odjednom
Odlično! Sada ćemo preći na posebna pitanja. Molim vas da izaberete odgovor koji ne možete podneti najviše.
U redu!
Smatram da je stresno _____________________.
zapamtiti većinu lica i imena na zabavi
biti tačan sve vreme
ne prekidati ako imam drugačije mišljenje na sastanku
Ne mogu podneti _______________.
Uvek razmišljajući o tome više od jednog minuta pre nego što kažem nešto nekome
Čekajući u redu više od 30 minuta
Nikada ne prekidajući nijedan razgovor čak i ako želim da se branim
Nijedno od navedenog
___________ me najviše uzrujava.
Moj nadzornik/nastavnik me grdi zato što kasnim
Moj partner dolazi kući kasno bez ikakvog objašnjenja
Vođenje dnevnog dnevnika ili nedeljnog planera
Nijedno od navedenog
Nikada ne koristim ____________ u svakodnevnom životu.
Peščani sat
Stolica/jastuk za meditaciju
Čepići za uši
Nijedno od navedenog
Ako mogu, izbegao bih rad sa nekim ko _______________.
je izuzetno izbirljiv i pažljiv na detalje
uvek odlaže rokove
U redu! Opustimo se malo i promenimo perspektivu. Zamislite da ste u tok-šou: Odgovorićete na poslednjih 5 brzinskih pitanja (trenutni odgovor bez razmišljanja). Da li ste spremni?
Naravno!
Da li se oslanjate na podsetnike i liste obaveza u vašem životu?
Da, prilično.
Koristim ih ponekad, ali ne kao naviku.
Mrzim da regulišem svoj život tim proizvodima.
Da li imate naviku prekomernog trošenja?
Da, moram to priznati.
Naravno da ne!
Možda? Nisam siguran.
Da li ste ikada ostali budni celu noć gledajući seriju ili igrajući video igru?
Da, i uopšte nisam bio umoran.
Da, ali zato što nisam primetio vreme. Bio sam vrlo umoran zapravo.
Ne, to nije moj stil.
Da li su vas prijatelji i porodica ikad tretirali kao teret?
Da, očigledno.
Ne, zašto bi?
Ne želim da razmišljam o tome.
Da li imate osećaj da vam je potrebna veća pomoć u razumevanju vašeg mentalnog stanja nakon ovog testa?
Da, osećam se pomalo anksiozno i panično.
Ne baš.
Samo mi pokažite rezultat.
Vaš ukupni rezultat na ADHD testu je %TOTAL%/600, detalji su prikazani ispod:
Da biste videli rezultate drugih ljudi, molimo zapratite nas na Fejsbuk stranici.
Kada ću umreti?